Počeci alpinizma u današnjem smislu reči datiraju sa početka XVII veka. Njime su se prvenstveno bavili naučnici - botaničari, geodeti, sakupljači kristala itd. jedan od prvih istaknutih naučnikaje bio švajcarski prirodnjak Horas Benedikt de Sasur, koji je 1760. nažalost bezuspešno, prvi pokušao da se popenje na vrh Mon Blan (4810 mNv) i obećao nagradu onome ko prvi uspe da nađe put do vrha. Posle nekoliko zasebnih pokušaja , to je udruženim snagama pošlo za rukom švajcarskom lekaru Gabrijelu Pakaru i planinskom vodiču iz Šamonija Žan Žak Balmau. Preko lednika Boson na vrh su se popeli 08.08.1786. zatim je grupa austrijskih alpinista u kojoj je bio i slovenac Valentin Stanič osvojila najviši vrh Austrije Grosglokner(3797 mNv).

1865.godine ostvaren je jedan od značajnijih podviga u osvajanju evropskih vrhova. Engleski crtač-ilustrator Edvard Vimper koji je tada već nekoliko godina boraveći u Alpima, sa divljenjem posmatrao čudesnu figuru Materhorna, rešio je da pokuša uspon. Ista stvar privlačila je i italijanskog alpinistu Karela. Sa istom željom krenuli su na uspon sa različitih strana. Vimper je pobedio ali mu pri povratku stradaju četiri člana ekipe.Uspon su izvršili iz Cermata po Hornli grebenu, po kome se i danas vrše usponi. 1907.godine Karelvrši prvi zimski uspon na Materhorn.Uspon na Materhorn je početak nove ere u alpinizmu.

Krajem XIX veka formiraju se alpinistički klubovi u Evropskim zemljama. Prvi Alpine club osnovan je 1857. god. u Londonu, zatim 1862. god. u austriji, 1863. u Italiji i Švajcarskoj, 1869. u Nemačkoj, 1873. u Ugarskoj, 1874 u Francuskoj, Poljskoj i Hrvatskoj (tada jer pripadala Austrougarskoj) 1877 u Rusiji, itd.

Alpinizam se razvijao od klasičnog alpinizma, kada je osnovni zadatak bio popetise na vrh, birajući logične, lakše puteve uz savladavanje manje zahtevnih stena, ka modernom-tehničkom koji pred alpiniste postavlja mnogo teže zadatke.

Tehnički alpinizam se naglo razvio posle I Svetskog rata, kada se razvijaju tehničke mogućnosti za savladavanje do tada nesavladivih stena (zidovi, previsi, plafoni...). U to vreme se osvajaju severne stene Ajgera, Materhorna, Grand Žorasa, velike stene u Dolomitima, centralnim alpima... To je "gvozdeno" doba alpinizma. Značajni penjači tog doba su bili: P. Prati, braća Dimai, Praus, Difler, Zimer, Jan...

UIAA ( union Internationale des Associations d Alpinisme) je osnovana 1928. godine. Treba pomenuti visoke domete u još višim stenama u to vreme. 1931 godine braća Toni i Franc Šmit osvajaju severnu stenu Materhorna (1200m), a Benediti, Karel i Bich južnu. 1933.godine severnu stenu Cima Grande u Dolomitima osvajaju E. Komiči i G. Dimai. Stena Grand Žorasa (4202) je jedan od tri problema Alpa (uz Materhorn i Ajger). Savladali su je veliki alpinisti tog doba, italijani Kasin, Esposito i Tizoni. Severnu stenu Ajgera u Bernskim alpima osvojili su 1938. godine nemci Hakmajer i Vorg i austrijanci Harer i Kasparek. U posleratnom perijodu alpinistička tehnika i oprema napreduju pa su i usponi sve spektakularniji. Severozapadni greben Tre Cime nemci Brandler, Hasse i lehne, diretisima Tore Trieste 1959. god. - italijani Piusi i Radeli (420 klinova i 90 ekspanzionih) Istočnu stenuMaterhorna u zimskim uslovima prvi su prepenjali poljaci Stanislav Bjel i Jan Mastovski. Švajcarci Hilti, Almen i Eter vrše zimski uspom severnom stenom Materhorna.

U januaru 1963.godine ogromni previs Cima Grande, posle 16 bivaka i 17 dana uspona savladali su nemci Sigert, Kaučke i Bitner. 1966. godine severna stena Materhorna dobija "superdiretissimu" u zimskim uslovima. Mešovita ekipa nemaca, amerikanaca i engleza je ispela svtenu ekspedicionim stilom. Tom prilikom poginuo je amerikanac Džon Harlin.

Alpinizam je nastao i stasao u Evropi, ali su kroz dugačku istoriju planete, na istoku stasale ogromne planine na koje je valjalo krenuti.Himalaji, Hindukuš, Pamir, Tjan Šan, Kavkaz. Interesovanje za Himalajski masiv datira još od vremena kada je Marko Polo prešao preko zapadnih predela Karakoruma i prevoja pir Pendžab (3470) u Himalajima i doneo vesti o planinskom sistemu nezamislivih dimenzija. 1848. godine Huker objavljuje prve podatke o najvišem vrhu sveta Mont Everestu. Krajem XIX veka Mumeri gine pri pokušaju osvajanja Nanga parbata (8125), 1921. godine Buri vodi prvu ekspediciju na Mont Everest preko lednika Rongbuk, sa koje se ne vraća jer je zauvek ostao pod veom tajne sa svojim partnerom Irvinom. Do danas se ne zna pouzdano da li je Everest osvojen tada ili 1953.godine. Možda su oni bii prvi gore bez opreme za disanje.

1950. godine Hercog i Lašenel osvajaju prvi vrh iznad 8000m - Anapurnu(8078mNv). Hercog ostaje bez svih prstiju. 1952 godine francuska ekspedicija dopire do visine od 8600mNv na Everestu i otvara vrata Englezima pod Hantom sledeće 1953. godine.

29. maja 1953. godine novozelanđanin Edmund Hilari i nepalac šerpas Tensing Norgaj pobadaju zastavu na treći pol Zemlje.

Englezi su taj uspon posvetili kraljici Elizabeti koja je tog dana krunisana. Posle toga slede na Everestu razne alpinističke avanture po raznim pravcima . Postoji i Jugoslovenski smer jugozapadnim grebenom preko sedla LoLa koji su prvenstveno ispenjali slovenački alpinisti 1979.

Nanga Parbat, planinu "užasa" (8126mNv), posle tri stradalačke nemačke ekspedicije osvaja ekspedicija Austrijskog saveza u Maju 1953. godine. Na vrh izlazi sam Herman Bul.

Hindukuš se intezivno istražuje od 1929. godine kada su britanci preuzeli prvu ekspediciju.Pamir su najviše istraživali ruski alpinisti Preševalski, fedčenko, grum Grišmailo, Severcov, Ivanov i drugi. Pik komunizma (7495mNv) je osvojen prvi put 1933.godine, Lenjinov vrh(7134mNv) je osvojen 1934. godine, .....

Uzeto iz alpinističkog priručnika Mladena Jovđovića

"Osnovi Alpinističke Tehnike"