OPŠTI OPIS

Golija zahvata prostor između reka Ibra, Raške, Moravice i Studenice. Dve trećine staze prolazi kroz PARK PRIRODE I REZERVATA BIOSVERE "GOLIJA - STUDENICA". Park prirode i rezrvat, prostiru se dužinom od 40km i širinom od 35km, obuhvatajući tako površinu od 75.183ha od čega je 47.877ha u privatnom vlasništvu.

Vreme pogodno za prelazak transverzale je između maja i oktobra.

Transverzala poćinje kod manastira Žiće i završava se posle 129,7km u Dugoj Poljani, pri čemu se prelazi visinska razlika od 5.377m pri usponu i 4.234m pri silasku. Podeljena je u pet jednodnevnih etapa i obuhvata planinske vrhove Stoliva, Čemerna, Radočela i Golije.

Transverzala je markirana uobičajenim planinarskim markacijama u oba smera i mestimično slovima G.T. Oznake na svetloj podlozi su: bela tačka sa prstenom crvene boje i linijama pravca, spoljnje crvene, a unutrašnje bele boje. zbog bolje vidljivosti na tamnim podlogama boje su obrnute. U objektima duž transverzale postoji šest kutija sa knjigama upisa i pečatima etapa, jedino u kutiji koja se nalazi u Bzoviku nema pečata. Objekti u kojima se nalaze kutije su navedeni u opisima etapa. Nažalost, predhodne kutije koje su bile postavljene na planinskim vrhovima su ili odnete ili uništene. Sam obilazak nije vremenski ograničen, a zahvaljujući obostranim markacijama, moguće je poći i iz Duge Poljane. Smeštaj je obezbeđen samo u slučaju organizovanog obilaska transverzale, u ostalim slučajevima treba poneti opremu za kampovanje. Da bi se lakše planiralo noćenje opisana su sva mesta sa izvorima gde je moguće logorovati. Mestimično se može noćiti u motelima i manastirskim konacima. Hrana se nosi ali je moguće dokupiti u seoskim domaćinstvima ili prodavnicama u mestima kroz koje prolazi transverzala.

Za ambalažu od hrane(konzerve, flaše, kese i dr.) postoje kontejneri u Magliču, Studenici, Odvraćenici i Dugoj Poljani.

POSETIOCI SU OBAVEZNI DA POŠTUJU REŽIME PARKA PRIRODE I REZERVATA!!!

Na području transverzele, često se menjaju listopadne i četinarske šume, kao i biljni i životinjski svet koji u njima živi. pored zeca, srneće divljaći i divljih svinja, ove predele naseljava i vuk, a na obroncima Čemerna viđen je i medved. Od šumskih plodova ima puno divljeg jagodičastog i bobičavog voća, a u sezoni moguće je naći i dosta vrsta jestivih gljiva.

Na Golijskoj transverzali ima dosta neupisanih puteva i staza koje se seku sa markacijom. Treba ih ignorisati i zadržati osnovni pravac kretanja.

Pre polaska na transverzalu, obavezno se treba informisati zbog eventualnih promena!!!

Dnevnik u štampanom obliku sa mestima za poćate i grafikonima staze je moguće naručiti pouzećem ili ga preuzeti po dolasku u Kraljevo. Značka transverzale se dobija po uvidu dnevnika sa svim pečatima transverzale.